Kako cena utiče na način ugovaranja osiguranja useva?

Biljna proizvodnja, kao primarna proizvodnja u poljoprivredi, izloženija je opasnostima od elementarnih nepogoda i drugih štetnih događaja, nego proizvodnje u drugim privrednim granama. Budući da se biljna proizvodnja uglavnom obavlja „pod otvorenim nebom“, stalno je izložena uticaju niza prirodnih faktora čije se ponašanje ne može često predvideti. Dejstvom prirodnih sila stalno se događaju materijalne štete u biljnoj proizvodnji, koje su često katastrofalnih razmera i koje dovode do prekida kontinuiteta proizvodnje i narušavanja proizvodnog procesa.

Kako istraživači klimatskih promena prognoziraju, i u budućnosti se mora računati na pojavu snažnih vremenskih nepogoda, koje bi u ogromnoj meri mogle da oštete poljoprivredne kulture. Zbog toga je svakom poljoprivrednom proizvođaču važno kako da se zaštiti od mogućih gubitaka prinosa useva i plodova.

Kupovinom osiguranja smanjuje se briga i nelagodnost kod osiguranika i pre nastanka štetnog događaja i nakon nastanka štete. Poljoprivrednik koji je osigurao svoje useve je mnogo bezbrižniji, jer zna da u slučaju gubitka prinosa dobija naknadu od osiguravača. Naknada omogućava osiguraniku, da ponovo zauzme onu finansijsku poziciju koju je imao pre nastanka štetnog događaja. Osiguranje je jedan od osnovnih načina da se smanje rizici u poljoprivrednoj proizvodnji jer im pruža finasijsku sigurnost i omogućava im da se fokusiraju na proizvodnju, ali i pored toga u Srbiji se još uvek osigurava samo do 15% poljoprivrednih površina.

Od kojih rizika se mogu osigurati usevi i plodovi?

U našoj zemlji, usevi i plodovi mogu biti osigurani od:

Osnovnih rizika (grad, požar i udar groma),
Dopunskih rizika (oluja, prolećni i jesenji mraz, poplava, zimsko izmrzavanje, suša)

* Osiguranje od dopunskih rizika se može zaključiti samo ako se prethodno zaključi osiguranje od osnovnih rizika, izuzev ako je osigurani usev zaštićen protivgradnom mrežom.

Cena rizika (premija) u biljnoj proizvodnji?

Usevi i plodovi osiguravaju se na sumu osiguranja. Suma osiguranja mora biti realna, tj. predstavljati realnu vrednost useva koji se osiguravaju. Kao osnova za definisanje sume osiguranja, odnosno za izračunavanje vrednosti useva, uzima se visina očekivanog prinosa i očekivana tržišna cena u vreme posle žetve. Premija osiguranja zavisi od osigurane kulture, ugovorenih pokrića, lokacije na kojoj se nalaze usevi, odnosno kojoj klasi opasnosti pripadaju, franšize, popusta itd.. Ono što je izuzetno važno jeste da klijenti moraju biti veoma dobro upoznati sa uslovima osiguranja i ono što bih istakla jeste da posebnu pažnju moraju posvetiti načinima ugovaranja cena. U nastavku sledi objašnjenje i primeri za lakše shvatanje. Postoje 3 načina ugovaranja cena:

Fiksno ugovaranje – Fiksno ugovaranje podrazumeva da su cene fiksirane, odnosno nepromenljive.

Primer. Ukoliko se ugovori fiksna cena za kukuruz 19din, to znači da se i konačni obračun i visina naknade štete obračunava po toj ceni. Nema aneks ugovora. Prednost fiksnog ugovaranja je ta što se odmah na početku zna koliki je trošak, a mana je ta, što ukoliko se ugovori kukuruz po 19din, dođe do totalne štete, a kukuruz na tržištu bude 25din, šteta će se isplatiti po 19din, što samim tim dovodi do gubitka. Osiguravajuće kuće koje ugovaraju na fiksnu cenu su: Wiener, AMSO, Sava, Triglav osiguranje.

Akontaciono ugovaranje – Akontaciono ugovaranje podrazumeva da se konačni obračun i visina naknade štete obračunava prema cenama koje utvrđuje osiguravač prema prosečnoj ceni trgovanja na Produktnoj berzi u Novom Saduu vreme žetve ili berbe, prema vrsti kulture koja je osigurana.

Primer. Ukoliko se ugovori kukuruz po 19din, ta cena od 19din nije konačna cena za obračun premije i visinu naknade štete. Ako cena kukuruza u tom periodu žetve ili berbe bude veća npr. 25din, obračun premije i visina naknade štete će se obračunati po toj ceni, isto tako ukoliko bude manja npr. 15din primenjuje se isti princip. Osiguravajuće kuće koje ugovaraju na akontacionu cenu su: Dunav, Globos, DDOR, Triglav osiguranje.

Tržišno ugovaranje – Tržišno ugovaranje podrazumeva fiksiranu premiju, što znači, po kojoj ceni se ugovori polisa po toj ceni se i plaća premija. Problem se javlja kada dođe do štete. Ukoliko je tržišna cena manja od ugovorene cene, šteta se isplaćuje po tržišnoj ceni, a ukoliko je tržišna cena veća od ugovorene, šteta se isplaćuje po ugovorenoj ceni. Nema aneks ugovora.

Primer. Ukoliko ugovorimo cenu za kukuruz po 19din, ako je na tržištu 15din, šteta se isplaćuje po 15din bez povrata dela premije. A ukoliko bude 25din tržišna, osiguravač opet isplaćuje po 19din (tj. najviše do ugovorene cene iz polise). Osiguravajuće kuće koje ugovaraju na tržišnu cenu su: Dunav, Generali i Triglav osiguranje. Vremenske nepogode su još od davnina izazivale velike nevolje poljoprivrednim proizvođačima. Međutim, u budućnosti se mogu očekivati značajnije klimatske promene, koje bi mogle da izazovu ogromne štete na poljoprivrednim kulturama, zato –

“Ne gledajte u nebo! Na vreme osigurajte svoje useve!”

Autor
Danica Đumić